Beč - putopis

Beč ima poseban položaj među devet austrijskih saveznih pokrajina, jer je ekonomsko, političko, umetničko i intelektualno središte Austrije, ali i savezna pokrajina s najmanjom površinom i najvećim brojem stanovnika. Ovo je veličanstven grad, s divnim arithektonskim i kulturnim nasleđem, sa svojim šarmom i raskoši, blizak Parizu i Rimu. Bilo da ste u Beču prvi put ili se vraćate po ko zna koji put, ovaj grad će Vas opet očarati i ponovno ćete uživati u fascinantnoj privlačnosti ovoga grada. Prava je šteta ne posetiti ga, pa makar i za vikend i upoznati veličanstvene spomenike na Ringu, vrtove palate Belvedere, posjetiti dvorac Šenbrun, zabavni park Prater, prošeteti po Mariahilfer ili Kärtner Strasse, popiti kafu u ulici Graben, videti što je napravio Hundertwasser....

Be%c4%8d

I Opšte informacije

Beč je glavni grad Republike Austrije, koji se nalazi na severozapadu zemlje i u kome danas živi 1,6 miliona stanovnika. Ujedno, Beč je i jedna od devet austrijskih pokrajna, kao i sedište Organizacije UN (zajedno sa Njujorkom i Ženevom) i mnogih drugih međunarodnih organizacija.

Beč je evropska kulturna prestonica i moderna metropola koja odiše bogatom istorijom, grad koji godišnje poseti 4,5 miliona turista.

Hint: Beč je u keltsko-rimskom periodu nosio naziv Vindobona prema keltskom nazivu Vedunia (šumski potok). Sa rečju vino (Wein) naziv grada Beča (Wien) nema ništa zajednčko. Po drugom tumačenju naziv Vindobona otprilike znači „belo tlo“ ili i „belo imanje“ po čemu bi Beč bio veoma sličan našem Beogradu.

Republika Austrija
Površina: 83.870,95 km2
Broj stanovnika: 8,1 miliona stanovnika (91% Austrijanaca i 9% stranaca)
Službeni jezik: nemački (98%)
Veroispovesti: katolička (73,6%), protestantska (4,7%), muslimanska (4,2%)
Pozivni broj: 43
Glavni grad: Beč (pozivni broj. 01)
Članstvo u EU: od 1995. godine
Savezni predsednik: dr Heinz Fischer
Savezni kancelar: Werner Faymann

II Istorija

Prva ljudske naseobine na prostoru današnjeg Beča izgrađene su još u mlađem kamenom dobu (5000 godina p.n.e.). Zahvaljujući povoljnom geografskom položaju, Beč je bio kapija koja je povezivala Zapad sa Istokom. Rimljani su zaslužni za prvu plansku izgradnju Beča. Krajem 12. veka počinje proširivanje grada, podižu se prvi bedemi, grade manastiri i razvija trgovina, najviše sa Venecijom. Najznačajniji izvozni proizvod bilo je vino. Vladavina Habsburgovaca počela je 1276. i trajala je više od 600 godina tokom kojih je stvorena jedna od najvećih svetskih imperija. 1529. godine oko 11.000 vojnika i kmetova odbranilo je Beč od 150.000 Turaka pod vođstvom Sulejmana II. Barokni Beč iz 18. veka postao je evropska metropola, odmah iza Londona i Pariza.

Kraj Habsburškog carstva došao je 1918. godine kada je Austrija proglašena republikom.

Nacisti su 1934. godine ubili saveznog kancelaraDollfuß-a, a 1938. nemačke trupe su umarširale u Beč nako čega je održan referendum na kome je 99,5% glasača u Beču glasalo za pripajanje Nemačkoj. Po okončanju II Svetskog rata, učinjeni su najveći napori na obnovi Beča, a 1955. godine Austrija je ponovo stekla nezavisnost, postala je članica UN-a i neutralna zemlja u blokovskoj podeli Evrope.

Hint: Beč je krajem 19. veka imao više od 1,6 miliona stanovnika. Današnjih Bečlija ima 1,625 miliona od čega je 850.000 žena i 775.000 muškaraca.

III Znamenitosti

Posetioce Beča očekuje mnoštvo sadržaja iz oblasti arhitekture, kulture, muzike, istorije, ali i zabave, odmora i noćnog života.

Istorijski centar Beča je proglašen za deo UNESCO svetske kulturne baštine. U okviru njega nalazi se gotska katedrala Svetog Stefana, Kraljevska palata (Hofburg) i bulevar Ringstrasse koji sa svojim velelepnim zdanjima okružuje centar grada.

Hint: Preporučujemo da savladate 343 stepenika koji vode do vrha Južnog tornja katedrale Sv. Stefana, kako biste uživali u najlepšem pogledu koji se pruža na čitav centar grada.

Hofburg

Sve do 1918. godine Hofburg je bio sedište monarha iz dinastije Habsburga koji su iz njega vladali ogromnom imperijom. Kraljevska palata ili Zimska palata od 1946. godine predstavlja sedište Predsednika Republike Austrije. Zdanje, čiji najstariji delovi potiču iz 13. veka, danas je poznato i po tome što sadrži šest muzeja od kojih je Albertina najpoznatiji, Riznicu, Kapelu kao jedini preostali deo srednjovekovne palate, Špansku dvorsku školu jahanja, Nacionalnu biblioteku, Trezor u kome se čuva kruna Rimskog imperatora i kongresni centar.

Ringstrasse

Ring Bulevar (Kružni Bulevar) okružuje najuži centar Beča, takozvani 1. distrikt ili Innere Stadt. Bulevar je nastao 1857. godine na mestu srednjovekovnih zidina koje su okruživale i štitile grad. Njegovom izgradnjom car Franjo Josif I pokušao je da otvori centar Beča prema predgrađima i prestonicu učini evropskom metropolom. Unutar prstena Ringstrasse-a nalaze se najznačajnije državne ustanove poput: Parlamenta Austrije, palate Hofburg, Gradske skupštine (Rathaus), čuvene Bečke opere, Burgtheater (Dvorsko pozorište), KraljeMuzeja likovnih umetnosti, planetarijuma Urania i Bečkog državnog univerziteta.

Muzejska četvrt

Muzejska četvrt (Museumsquartier) predstavlja jedan od najvećih muzejskih kompleksa na svetu. Međutim pored Leopoldovog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, predlažemo da obiđete i najpoznatiji centar za ples na svetu Tanzquartier, Arhitektonski centar Beča, čuveni muzički centar Musiktank. U Muzejskoj četvrti se neprestano održavaju međunarodni umetnički festivali zbog čega se u ovom delu grada mogu čuti svi svetski jezici.

Prater

Prater, najveći i najpopularniji bečki park, nalazi se u blizini centra i predstavlja idealno mesto za odmor, zabavu i relaksaciju. U sklopu Pratera nalaze se fudbalski stadion, hipodrom, otvoreni bazeni, kao i luna park sa roler kosterom i prepoznatljivim ringišpil-točkom (Riesenrad) kao jednom od atrakcija Beča. Točak je napravljen 1897. godine i još uvek je u funkciji na radost mnogih turista koji sa visine od 60 metara sa njega mogu videti čitav Beč. Tu je i Liliputanski vozić – Liliputbahn kojom ćete moći da obiđete čitav kompleks parka okruženog šumom.

Šenbrun

Palata Šenbrun (Schönbrunn), sa okolnim zdanjima predstavlja jedan od najznačajnih kulturno-istorijskih spomenika i deo UNESCO-ve liste svetske kulturne baštine. Podignut kao letnja rezidencija Habzburških vladara, dvorac je svojom raskoši trebao da zaseni francuski Versaj. Rezidencija ima ukupno 1441 prostoriju, od kojih su najimpresivnije odaje Marije Terezije, Dvorana ogledala u kojima je nastupao šestogodišnji Mocart, sale za prijem, galerije i balske dvorane.

Oko dvorca nalazi se jedan od najlepših parkova na svetu sa brojnim zdanjima, fontanama, statuama, čuvenom Glorijetom, botaničkom baštom i najstarijim baroknim zoološkim vrtom.

Palata i parkovi Šenbruna ugoste 6.7 miliona posetioca godišnje, što ih čini najposećenijom turističkom lokacijom u Austiji.

HINT - Akvarijum

Interesantan po tome što se nalazi u bunkeru iz II Svetskog rata, Akvarijum je dom za 3.500 vodenih organizama. Među njima, videćete: ajkule, pirane, kornjače, reptile, tropske ribice, rakove, korale ali i neke vrste suvozemnih životinja poput majmuna i papagaja. 

Belvedere

Palata Belvedere je predstavlja letnju rezidenciju princa Eugena Savojskog, upamćenog po herojskoj odbrani Beča od višestruko brojnijih Turaka. Zgrade Gornjeg i Donjeg Belvederea danas čine dom Austrijske galerije u kojoj se nalaze remek dela austrijskih i francuskih slikara. Barokne građevine okružuje poznati park u kome se nalazi i prva alpska bašta sa više od 4.000 različitih biljnih vrsta. Svakog proleća park zasija punim sjajom na radost mnogobrojnih posetilaca sa kamerama i fotoaparatima kao obaveznim rekvizitima.

Toranj Dunav

Veličanstveni pogled na Beč i okolinu pruža se sa 252 metra visokog tornja, koga Bečlije pored originalnog naziva Donauturm zovu još i Betonska igla. Na visini od 155 nalazi se kafe-restoran koji se postepeno rotira, tako da uz obrok možete da osmotrite čitavu panoramu Beča. Toranj se nalazi u blizini Dunavskog ostrva, najpopularnijeg sportsko-rekreativnog kompleksa - nalik beogradskoj Adi Ciganliji, i podignut je 1964. godine povodom sajma hortikulture.

IV Život u Beču

Kvalitet života u Beču je najbolji u odnosu na sve gradove EU. Prema zvaničnim statistikama iz 2005. godine koje se odnose na sve svetske gradove, jedino se u Vankuveru (Kanada) živi bolje nego u Beču. Prestonica Austrije je jedna od 10 najrazvijenijih evopskih gradova i spada među 6 najbogatijih regija kontinenta.

Beč je, idući od centra ka periferiji, podeljen u 23 oblasti - distrikta. Svaki kutak Beča odiše bogatom istorijom i čini opravdanim epitete grada kao kulturne prestonice Evrope. Arhitektura 19. veka zajedno sa brojnim baroknim, renesansnim i zdanjima u stilu secesije čine da centar Beča izgleda kao muzej na otvorenom.

Muzika je nerazdvojini deo grada u kome su živeli najpoznatiji svetski kompozitori klasične muzike. Mocart, Štraus (otac i sin), Bah, Šubert, Hajdn i Brams su bečki kompozitori čija se dela svakodnevno izvode na svim meridijanima.

Bogato istorijsko nasleđe, najviše zastupljeno kroz arhitekturu i muziku, predstavlja inspiraciju za moderni Beč, kao grad budućnosti. Zgrada Muzeja savremene umetnosti, Dunav City, Gasometar, Milenijumska kula, Dunavski toranj i UN kompleks predstavljaju moderna zdanja na koja su stanovnici grada izuzetno ponosni.

Današnji Beč je jedan od najzelenijih gradova u Evropi. Brojni parkovi su idealno mesto za odmor, ali i rekreaciju. Većina Bečlija koristi svaki slobodan trenutak za šetnju, vožnju bicikla i sportove na vodi ili snegu, zavisno od godišnjeg doba.

Gradski prevoz je veoma dobro organizovan i uključuje 5 metro (U-Bahn) i 113 autobuskih i tramvajskih linija. Postoji i noćni autobuski prevoz.

Prestonica Austrije je poznata i po odličnim restoranima, kao i posebnim vinskim lokalima takozvanim Heurigen. Uobičajeni iznos napojnice je 10% od iznosa računa.

Beč ima dugu tradiciju proizvodnje vina, koja datira još iz 750 godine p.n.e. i vinograda koje su podigli Kelti, Romani i Iliri. Danas se u Beču nalazi oko 320 vinarija koje godišnje proizvedu 2.5 miliona litara ovog plemenitog pića. Najzastupljenije su sorte belog vina poput rizlinga, šardonea i belog burgundca.

I bečka kuhinja je nadaleko čuvena. Od tipičnih specijaliteta izdvajaju se Bečka šnicla prisutna u svakom restoranu, kao i Frankfurter vrsta kobasica koje se mogu kupiti i u Würstelstand uličnim kioscima. U kategoriji dezerta, prvo mesto zauzima Saher torta iz poslastičarnice hotela Sacher, čiji je recept tajna od 1832. godine.

Hint:

Saher torta

Sastojci:
180 g čokolade za kuvanje

140 g putera
160 g šećera
8 žumanca
8 belanca
120 g brašna
1 kesica vanilinog šećera

Za preliv
100 g marmelade od kajsije
125 g putera
250 g čokolade za kuvanje

Postupak

1. Penasto umutite puter, dodajte omekšanu čokoladu, šećer i vanilin šećer pa sve dobro umutite. Zatim dodajte brašno i jedno po jedno žumance. Na kraju dodati i čvrsto umućeni  sneg od belanaca.
2. Kalup ili posudu za torte, okruglog oblika, namazati puterom i posuti sa brašnom, sipati u njega umućenu smesu i peći na temperaturi 150 do 160°C oko sat vremena.
3. Pečenu koru izvadite iz rerne i  ostaviti da se ohladi.
4. Marmeladu od kajsija zagejati sa 1 kašikom tople vode. Dobijenu koru presecite na pola i premažite toplom marmeladom, a to učinite i sa bočnih strana torte i odozgo.
5. Kad se ovako premazana torta ohladi, prelijte je glazurom od čokolade.
6. Glazuru od čokolade pripremite tako što ćete puter kuvati na tihoj vatri sve dok iz njega ne ispari voda, odnosno dok se na površini ne prestanu stvarati mehurići. Potom, skuvani puter sklonite sa ringle i ostavite 2-3 minuta da se slegne i ohladi.
7. U drugoj posudi izlomite čokoladu i lagano dodajte pripremljeni puter istovremenom mešajući sve dok ne dobijete homogenu masu.

Posluživanje
Saher tortu poslužite uz slatku pavlaku.

Savet
Čokoladu i puter zagrejte na pari pa dobijenu glazuru nanosite vlažnim nožem.

Posetioci Beča mogu da uživaju u bogatom noćnom životu. Brojni klubovi i barovi nude odličan provod i najrazličitiju vrstu zabave. Od popularnih hitova preko elektro muzike do soul i džez zvuka, svako će imati moći da pronađe ono što mu najbolje odgovara. Kada se tome dodaju fantastični restorani i kafei, teško je pronaći opravdanje zašto biste proveli noć u krevetu.

Hint: Stanovnici Beča pokazuju neobičnu naklonost prema gradskim grobljima. Specifičan odnos prema njima objašnjava se shvatanjem da je smrt druga strana života i koliko je neko uradio za života, toliko će biti značajan u smrti. Najveće groblje u Beču, ujedno i u Evropi, je Zentralfriedhof na kome su sahranjeni najpoznatiji građani Beča - Marija Terezija, Mocart, Bah, Karl Rener, porodica Štraus, Šubert…

V Tvoj Beč

Beč je atraktivan za posetu tokom čitave godine. Neki sadržaji poput Španske škole jahanja ili Hora bečkih dečaka nisu dostupni tokom leta, ali brojni festivali koji se u to vreme održavaju to nadoknađuju. Naša preporuka je da ga posetite početkom leta ili jeseni, jer su tada idealni vremenski uslovi, a sve turističke atrakcije su vam dostupne.

Smeštaj u Beču, za razliku od ostalih troškova života, je veoma skup. Stoga je pre polaska na put neophodno izvršiti hotelsku rezervaciju. Predlažemo vam da se smestite u hotelu sa *** izvan centra, koji su na izuzetnom nivou usluge i veoma dobro povezani sa gradom autobuskim i metro linijama.

Turistima na raspolaganju su brojni popusti ukoliko raspolažu nekom od benefit kartica. Studenti mogu da ostvare uštede posedovanjem EURO<26 ili ISIC kartice, a postoji i Vienna Card koja pruža izuzetne pogodnosti tokom 72 časa boravka u Beču.

Zdravstveno potporno udruženje studenata Beograda svakog proleća i jeseni organizuje studentske ekskurzije za Beč po najpovoljnijim uslovima. Takođe, u ponudi apsolventskih ekskurzija za Španiju, Italiju i Francusku neizostavan je i boravak  u prestonici Austrije.

Nemački za prvu pomoć

Dobar dan Guten Tag   (gutn tag)
Dobro jutro  Guten Morgen (gutn morgen)
Dobro veče  Guten Abend (gutn abend)
Zdravo    Hallo  (halo)
Doviđenja  Auf Wiedersehen (auf fiderzen)
Da  Ja (ja)
Ne   Nein  (najn)
Ja     Ich    (ih)
Ti Du (du)
Mi   Wir    (vir)
Ne znam    Ich weiß nicht (ih vajs niht)
Ne razumem  Ich verstehe nicht. (ih feršte niht)
Molim  Bitte   (bite)
Hvala Danke (danke)
Izvinite  Entschuldigung (enčuldigung)
Mogu li…  Kann ich…  (kan ih)
Imate li…     Haben Sie… (haben zi)
Koliko to košta?  Wieviel kostet es? (vifil kostet es)
Ne razumem Vas.   Ich verstehe Sie nicht.  (ih feršte zi niht)
Zovem se Ivan.   Ich heiße Ivan.   (ih hajse Ivan)
Imam 20 godina. Ich bin 20 Jahre alt.  (ih bin cvancih jare alt)
Dolazim iz Srbije.  Ich komme aus Serbien. (ih kome aus Zerbien)
Živim u Beogradu.  Ich wohne in Belgrad.  (ih vone in Belgrad)
Ja sam student.    Ich bin Student.  (ih bin študent)
Voda    Waßer     (vaser)
Pivo    Bier  (bir)
Kafa Kaffee   (kafe)
Sok Saft   (zaft)
Jelo   essen (esen)